Razmišljanja jedne plavuše

Prije početka, htjela bih naglasiti da je ovo tekst koji sam napisala prije nekoliko godina, koji je isključivo baziran na mojim razmišljanjima u 3 ujutro kad nisam mogla zaspati :-D, i nisam provjeravala informacije na netu (mislim da još onda nisam ni imala internet… ah, tehnologija), tako da vjerojatno ima dosta grešaka. Al obuhvatila sam teme koje me još i danas zanimaju, pa stavljam post kao takav, bez ispravaka da izgleda književno 🙂

Pa kaže(m):

Nedavno mi je palo na pamet nešto. Ako čovjek iskorištava samo oko 30% svog mozga… Il tak nekak, nije uopće važno kolko neg je važno to da ne iskorištava cijeli. A oću reć to da ako smo nastali stvarno evolucijom… zakaj bi priroda stvorila mozak toliko napredniji od samog čovjeka koji ga upotrebljava? Kaj evolucija ne funkcionira na principu da se s vremenom razvijaš i iz onog kaj imaš stvara se neš novo i naprednije? A ne da imaš nekaj kaj ne koristiš pa nek stoji to tak. Iskreno meni to malo smrdi. Brijem da je to još samo jedan dokaz da nismo nastali od majmuna il kog god već, neg da je tu prste imao netko drugi s nekog drugog planeta. Pa smo dobili karakteristike tog nekog ko nam je tako velikodušno ponudio tj. ostavio svoje nasljeđe a mi eto iskorištavamo bjednu kriškicu svega toga čuda. Možda ćemo jednog dana uspjeti dogurati do čak 50%. I baš mi je palo na pamet kak se za ljude koji su kao geniji govore da su geniji zato što iskorištavaju recimo 1 ili 2% mozga više nego „obični“ ljudi. Tj. kuže neke stvari brže i lakše od večine. I divimo im se. I ok, svaka im čast.  Al u biti divimo se nećem što ni približno nije savršenstvo, a zapravo degradiramo sebe koji smo „obični“.  Važno je s vremena na vrijeme imati nekog takvog genija da bi izmislio nešto kaj nam treba i po čem čemo dalje raditi i graditi svoje znanje. Da se ne bi krivo shvatilo da ja oću reč nekaj protiv njih. Svaka čast njima, da sam bar ja jedna od njih. Al eto, jebiga, nisam. Al nije poanta u tom, neg kolko nam još treba da bi došli do stupnja kad će nam se mozak morati mjenjati jer ćemo iskoristiti sve njegove mogućnosti. To se vjetojatno nikad neće dogoditi. Šteta da takvo nešto ostane neiskorišteno. Zbilja me zanima što smo sve u mogućnosti napraviti. Žalim što nismo na barem malo večem stupnju razvoja. Čisto toliko da neki shvate koliko smo maleni i krhki i značajni u pogledu koliko toga možemo dobroga napraviti i da smo tu s razlogom, a opet toliko neznačajni da možemo nestati u sekundi. Samo da budemo svijesni koliko se još moramo mjenjati, ali da se možemo mjenjati. Da je to u našoj moći i da mi sami biramo kakvi ćemo biti. Da nam je netko dao slobodne ruke da odlučujemo o našim životima i o cijelom ovom planetu. I da shvatimo napokon da nismo jednini stanovnici Zemlje. A na žalost njihovu sve se vrti oko nas. Čekam bolje dane.